Uvek dobra ideja

Na poslednjim stranicama mojih putopisa, poglavlja su se nekako logično sama posložila. Nakon Kine, bilo je logično da idem na legendarnu Transmongolsku železnicu.  Na zadnjoj stanici železnice dočekala me Moskva, koju sam toliko dugo želeo da vidim. I šta sad? Gde bi severni vetar mogao da me odnese?

Odluku o nastavku puta doneo sam bez prevelike logike i pustio osećaju da me vodi. Nakon toliko novih i nepoznatih krajeva, vreme je za nešto blisko i poznato. Vreme za mesto koje sam posetio već toliko puta, ali svaki put me iznova raduje. Pariz. Jer to je uvek dobra ideja.

Samo ležerno

Čim sam stupio nogom na aerodrom Charles de Gaulle, osetio sam se kao kod kuće. Jeste da na francuskom uspem da razaznam u proseku jednu reč u svakoj rečenici, ali to je opet više nego što razumem kineski ili ruski. Osim poznatog grada, zaželeo sam se i poznatih lica. Lusi. Moja stara prijateljica i koleginica po skitanju, sve do nedavno – dok je ljubav nije otela vozovima i avionima i “zarobila” u Parizu. Lusi me dočekala na aerodromu sa širokim osmehom i još širim zagrljajem i ustupila mi kutak svoje pariske rezidencije na nekoliko dana. Lepo je biti kod kuće.

salveo-blog-na-marginama-svijeta-pariz-hladnoća-isla

Ono što je super kod gradova koje si već toliko puta video – nema pritiska oko destinacija i znamenitosti koje “apsolutno moraš da vidiš”. Ajfelov toranj – popeo sam se već nekoliko puta, Luvr – proveo sam tamo dane, Trijumfalna kapija – viđeno, Notr Dam – viđeno, Sacré Coeur i Montmartre – viđeno, vožnja brodom po Seni – odrađeno… Naravno da ću se na sva ta mesta još vraćati ako zaželim, ali nemam strah od propuštanja ako nešto preskočim. Beskrajni redovi  ispred svake atrakcije – ne hvala, zasitio sam se gužvi već u Kini. Samo ležerno i opušteno, kao pravi Parižanin…

Kad si u Parizu, budi Parižanin

Uz sve fantastične stvari koje nudi , ovaj grad, kao i većina metropola, ima svoje mane. Nedavno sam pročitao da se smog u Parizu pojačao do te mere da je boravak od par dana ravan pušenju dve cigarete. Dakle, sam grad te prisili da budeš kao pravi Parižanin – dve cigarete uz kafu, čak i ako ne pušiš… Ali ja sam poprilično osetljiv na dim, pa ću se s paketom isle zaputiti u predele sa najčistijim vazduhom u gradu – u parkove i šetališta.

salveo-blog-na-marginama-svijeta-pariz-zima-nisita

Da, zima nije idealno vreme za šetnju i zelenilo nije ni približno raskošno kao što će biti za par meseci. Ali La Promenade Plantée – šetalište iznad starog metroa i dalje je vrhunski doživljaj. Pet kilometara šetnje po prohladnoj i pustoj stazi iznad grada okruženoj ogoljenim krošnjama – nekome možda zvuči tužnjikavo, ali meni je čist užitak. Kroz retke krošnje bolje se vidi genijalna arhitektura centralnih kvartova iz više perspektive. Osim toga,  nakon čeličenja u Moskvi, Pariška zima za mene je lagana kao perce. Nisita će se pobrinuti za eventualna šmrckanja.

Svi putevi vode… ovde i sada

U ovom gradu, svi putevi (pa tako i kraj ovog šetališta) vode u neki mali šarmantni kafić u kojem ćeš, uprkos malom prostoru, uvek naći barem jedno slobodno mesto.  Dok ne naučim jezik malo bolje, možda se ne mogu nazivati pravim Parižaninom, ali zasad barem znam poneki trik. Ako naručiš “expresso” – a ne “espresso” u talijanskoj verziji (kao što mi obično kod nas naručujemo) dobiješ osmeh više od konobara/ice :)

salveo-blog-na-marginama-svijeta-kava-zima-biram-zdravlje

Iako je sve toliko drugačije, osećaj kad piješ tu malu, jaku kafu u malom pariškom kafiću ima nešto zajedničko sa Zen-om koji sam osetio u Kini. To je onaj osećaj kad ti je u jednom trenutku baš sve tako dobro, na mestu, i apsolutno dovoljno. Toj ceo svet se koncentriše u tom jednom “sada i ovde” i nemaš potrebe da razmišljaš ni o prošlosti, ni o budućnosti… Sve je tu.