Na marginama sveta: Pizza – jedini trougao ljubavi koji želim

Žuljalo me.

Žuljanje u grlu sam rešio islom, a žuljanje u nogama i zadnjici trodnevnim izletom u Rim. Ispravka netačnog dela rečenice: trodnevnim gastro izletom u Rim.

Zašto baš tamo?

Obećao sam prijateljici da ću je, kad se vratim kući, voditi na pizzu.

Nije očekivala Rim. Ali zašto da ne?

Hteo sam da Sanja doživi tu pizzu i Italiju na malo drugačiji način. Pa zašto ne rezervisati „najtrash” smeštaj u istoriji smeštaja, gde te na ulasku dočekaju pomešane zastave svih postojećih i nepostojećih zemalja? Dosetio se domaćin da bi zastave mogao da stavi i na prozore umesto zavesa i na krevet umesto prekrivača. Zašto da ne?

E pa, reći ću vam zašto. Jer se isti domaćin, očigledno nikada nije setio da usisa sloj prašine ispod kreveta, od koje si mogao da napraviš Sneška.

Note to myself (napomena sebi): Sanja je alergična na prašinu. To nisam znao. Isto kao što nisam znao da su Nisita sprej i mast super kombinacija i u slučaju alergije. Učimo dok smo živi. Sledeći put ću dva puta razmisliti pre nego što se odlučim za takav „iskustveni” smeštaj.

salveo-blog-na-marginama-sveta-2

Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin!

Mi smo to shvatili možda previše bukvalno.

Za doručak – mozzarella. Preko poznanikovog poznanika nabavili smo domaću. I ta mozzarella nema veze sa onom koja može da se kupi kod nas. Opet volim mozzarellu.

Međuobrok prvi – pizza cut. Na petnaestominutnom putu od smeštaja do užeg centra grada, čovek ogladni. Rimski pizza “cutovi” veze nemaju sa našima. Prodaju se na merenje i pizzu seku makazama! Sad mi je puno jasnije odakle naziv „pizza cut”.

Ručak – pizza u restoranu na železničkoj stanici. Ona okrugla pizza. Nikada ne bih rekao, ali to je bila najbolja pizza koju sam u životu jeo. Možda zato što nisam probao pizzu u Napulju.

Desert – tiramisu. Jedan, koji smo delili, da možemo više da pojedemo. Pa smo zato otišli na dva različita mesta. Nisam voleo tiramisu. Sve do sada.

Međuobrok drugi – trapizzino. Osim naziva, veze nema sa pizzom. Ukusom podseća na gulaš u lepinji.

Večera – ok pizza u nekom „žnj restoranu. Osim činjenice da smo za predjelo dobili pečeni krompir, nije vredno pomena.

Rustic salveo-blog-na-marginama-sveta-3

Ponoviti jelovnik i narednih dana.

„Rekao si da ćeš da me vodiš i na kafu. Znači li to da sledeći put idemo u Brazil?”, upitala me vrckavim osmehom i naslonila glavu na moje rame.