Kralj urbane džungle: Stari se…

Sećam se dana, kad sam, kao dete, prvi put čuo ženski urlik.

Drama, koja je proizašla nakon tog istog urlika, nije mi bila jasna do dan danas. Moja, onda veoma mlada mama (za koju sam, kao i sva deca za svoje roditelje, mislio da ima barem 50 godina i da je stara) istrčala je iz kupatila besomučno tražeći papir na kojem je zapisala broj telefona svoje frizerke. Tata i ja smo bezuspešno tražili razlog tragedije u njenim očima, dok je nervozno hodala od ogledala do ogledala sve vreme gledajući svoj desni profil.

U pitanju je bila seda dlaka…

Kako sam rekao, drama mi nije bila jasna do dan danas. Baš danas. Kad sam ugledao ne jednu, već lepu kolekciju sedih iznad desnog uha.

Nisam urliknuo, razume se, ali duboko u meni (počevši od želuca) kolala je drama iste jačine kao mamina pre nekih dvadesetak godina. Uveravajući se da je stvar samo jutarnjeg odsjaja sunca, odradio sam svoju rutinu u teretani ne gledajući se u ogledalo ne bih li naišao na taj nemili stručak.

U hodniku me ulovila koleginica iz kadrovske, očekivao sam da će uočiti blještavi pramen i izgovoriti nešto tipa “muškarci stare kao vino…”, ali samo mi je dobacila da se odmah javim direktoru i odjurila dalje. Naravno, osećaj ostaje u želucu i ne prelazi na lice i stav, koji ostaju besprekorni. Pred vratima već čujem glasan smeh koji dopire iz direktorove kancelarije. Otvaram vrata, a unutra stoji neki tip i dovršava rečenicu od koje moj šef vrišti od smeha.

Okrene se prema meni i shvatim ko je – tip iz teretane od pre neki dan. Šef ga je predstavio uz epitet “pojačanje u odeljenju”. Stisnuli smo ruke jedan drugom, a kroz glavu mi je samo prošao benč na kom je ispustio dušu.

  • Momci, bilo bi dobro da se odmah bolje upoznate, od sada ćete intenzivno sarađivati. – dobacio je šef.

Nisam mogao da se otmem utisku kako dotični ima više sedih od mene, kako mu je proređena i opala kosa, kako mu je osmeh gurnuo bore oko očiju, kako nosi veći konfekcijski broj i kako sam, dok sam ga pozdravljao, morao da stisnem šaku jače nego inače.

Koliko će mi, to iskusno pojačanje dati problema i jesam li, sa svojih 15 sedih uopšte dostojan protivnik?

Koje su to godine, u kojima ja od skoro skupljam poslednju od treće decenije, čini muškarca atraktivnijim, moćnijim, sposobnijim?

Koje su to godine koje teraju muškarca da radi više na sebi, da izbegava razmišljanje o kompleksima koji nikad nisu, niti će biti dramaturški popraćeni poput onih koje doživljavaju žene?

Ne znam ima li Gaga sede, nisam nikad obratio pažnju na to, ima li celulita, da li joj je koža i dalje isto blistava i koliko joj se bore jače vide kad se namršti ili smeje. Kako to da sam primetio sve znakove zrelosti na novom kolegi, kako to da sam isto video na sebi i toliko uspešno uporedio obojicu?

Pogađa li kriza srednjih godina više žene ili muškarce?

Do kraja dana sam zaboravio na sva svoja suluda razmišljanja, sve dok nisam došao kući.

  • “Baš ti lepo pristaju ove sede iznad uha, znaš…

Izgledaš puno zrelije.” – rekla mi je voljena dok je menjala programe na TV-u.

  • “Mogao bi da častiš i da proslaviš to novo doba.”

U pravu je, treba da budem ponosan na svoje sede, pa vas častim.

Zanima me šta vi mislite o krizi srednjih godina? Imate li svoju priču?
10 najzabavnijih komentara na postu koji vodi na ovaj tekst na Facebooku nagrađujem malim poklonom pažnje – mojim omiljenim isla pastilama za grlo.