Kašalj kod plućne astme i alergije

Smatra se da u visokorazvijenim zemljama oko 30% populacije pati od alergija. Alergija ili drugim rečima osetljivost je preterana, neobična reakcija imunosistema na tzv. alergenekoji su strani za organizam, a prisutni su u okolini, i koje bi zdrav organizam ignorisao. Alergija je stečena reakcija, znači pojavljuje se samo u kontaktu s alergenom, pri čemu sledeći takav kontakt izaziva lavinu reakcija spremnih antitela, što ima za posledicu otpuštanje supstance zvane histamin, odgovorne za veliki deo simptoma povezanih s alergijom. U nekim slučajevima osetljivost se razvija nakon višekratnih kontakata s alergenom, u drugima nastaje tek nakon godina ponavljajućeg izlaganja određenom faktoru.

Ukoliko oba roditelja pate od alergija, rizik da će oboleti dete doseže 50-70%, ako boluje jedan od roditelja ili neko u porodici, rizik je 20-40%.

Simptomi alergije mogu se pojaviti bilo kada. Postoji zavisnost između doba i i vrste reakcije. Alergije na hranu pokazuju se najčešće u najranijem detinjstvu, alergije na seno, alergijske upale mrežnjače i astma se javljaju kod dece i mladih, dok su osipi i osetljivost na ubode insekata karakteristični za odrasle.

Tipično za astmu je napad gušenja i kašlja u noći i u jutarnjim satima kao posledicabronhospazma. Gušenje i kašalj često prestaju sami od sebe ili nakon uzimanja lekova koje koristi osoba koja boluje od astme. Kod nekih obolelih osoba, uporan kašalj (bez gušenja) je jedini simptom astme. Tada govorimo o tzv. astmatičnoj varijanti kašlja. Većina obolelih ne oseća nikakve simptome između napada. Kod dobro lečene astme, simptomi su sporadični (ređe od 3 puta nedeljno), oboleli se ne budi noću zbog kašlja, ne smeta njegovom svakodnevnom životu i bolest se ne pogoršava.
Ukoliko se astma ne kontroliše, simptomi se javljaju gotovo svakodnevno (češće od 2 puta nedeljno), otežavaju san, život i posao, a teška pogoršanja iziskuju bolničko lečenje.

Kašalj kod astme je obično suv (bez iskašljavanja sline), kojem se pridružuje gušenje i otežano disanje. Samo ponekad se završi iskašljavanjem male količine beličaste, guste sline. Napad kašlja kod astme može izazvati: kontakt s alergenom na koji je osoba osetljiva (npr.prašina, životinjska dlaka, plesan), nadražujući faktori (npr. aerosoli, mirisi boja), stres ili jake emocije, duvanski dim, zagađenje vazduha, neki lekovi (npr. acetilsalicilna kiselina ili drugi nesteroidni protivupalni lekovi), virusne upale gornjih disajnih puteva.

summer flu 5

Ako se astma veže s osetljivošću na alergene koji su prisutni u okolini, npr. polen biljaka, tada se simptomi mogu pogoršati za vreme cvetanja (npr. u proleće ili rano leto). Zato je važno znati na šta smo osetljivi ili kada šta cveta. Kod nekih koji boluju od astme, više uopšte nema simptoma astme nakon perioda cvetanja. Za vreme cvetanja često se dodatno javljaju simptomi kijavice i konjuktivitis.

Kako bi se dijagnostifikovala osetljivost, rade se testovi na koži ili se putem krvi označava koncentracija antitela IgE koji su svojstveni za pojedine alergene. Osobe osetljive na polen biljaka trebalo bi da se upoznaju s polenskim kalendarom. Zahvaljujući njemu može se proveriti kada je najviša koncentracija polena biljaka, a u periodu koji prethodi cvetanju, pojačati osnovno lečenje astme (prevencija), dodatno uzimati lekove koji smanjuju poteškoće s upalama ili konjuktivitisom.

Ako su sprovedena ispitivanja pokazala osetljivost na konkretne alergene, vredi zapamtiti metode izbegavanja izlaganja. One mogu biti razne, u zavisnosti od alergena koji uzrokuje osetljivost. Ponekad je, nažalost, jedino rešenje rastanak od omiljenog kućnog ljubimca ili izbegavanje određenih lekova.

U vreme infekcija treba se setiti da virusne upale disajnih puteva (tzv. „prehlade”) mogu uzrokovati pogoršanje astme.

Zajedno s lekarom treba modifikovati lečenje za to vreme.

Takođe, jedan od češćih nadražaja koji uzrokuju kašalj ili gušenje kod astme je izlaganje naporu. Simptomi se javljaju češće kod hladnog i suvog vazduha. Treba znati da su aktivan život i bavljenje sportom preporučeni, zapravo neophodni, pogotovo kod astme, ali često zahtevaju prevenciju (pre napora) – uzimanje lekova.

Naročit oblik astme je astma uzrokovana aspirinom. Osoba koja je preosetljiva na aspirin (acetilsalicilnu kiselinu) i druge nesteroidne protivupalne lekove (često su označeni skraćenicom NLZP, npr. ketoprofen, ibuprofen, indoloctene kiseline, mefenaminska kiselina, metamizol i mnogo drugih) može predstavljati silovite napade gušenja koji su ponekad opasni po život.

Female doctor examining teenage girl with stethoscope

Treba znati da svaki kašalj i gušenje zajedno s drugim simptomima alergije (upale, natečenost) može nastupiti čak i kod osobe koja ne boluje od bronhijalne astme, nakon kontakta s nekim od alergena (iz hrane, iz vazduha, kontaktnim). Tada je uvek neophodna brza stručna konsultacija.

Kako se može izbeći napad kašlja kod astme:

  • sistematsko uzimanje lekova;
  • stalne kontrole kod specijaliste;
  • stalno nošenje lekova uz sebe koji šire bronhije;
  • izbegavanje kontakta s alergenima;
  • odgovarajući postupak pre fizičkog napora;
  • izbegavanje infekcija, a za vreme povećanog rizika oboljevanja – modifikovanje osnovnog lečenja;
  • poznavanje polenskog kalendara i odgovarajuće korišćenje lekova u periodu koji prethodi cvetanju;
  • edukacija osoba koje okružuju obolele o tome kako postupati u stanju teškog gušenja (posebno dece).