Biljni lek broj 1 u svetu protiv kašlja

Sve o bršljanu


Info

Bršljan

Između Sredozemlja i Istočne Azije može se naći 15 različitih vrsta bršljana. Lekoviti bršljan, o kojem je ovde reč, raste svuda oko nas, a botaničko mu je ime “Hedera helix Linné”.

Bršljan se “penje” po zidovima, stablima i kamenju pomoću sitnih kukastih korenčića, pa može narasti visoko do 20 metara i više. Može, međutim, rasti i na tlu i širiti se po njemu. Voli senovita mesta, zahteva mnogo vlage i ostaje zelen tokom cele godine.

Stabljika bršljana može doživeti i 200 do 300 godina. Otkrivene su jedinke stare i 450 godina. Znači da najstarije biljke te vrste danas potiču iz 1550. godine.

 

Delovanje

Kad ga pogledate, ne biste pomislili da je bršljan tako snažan. Sadrži aktivne sastojke koje se zovu “saponini”, a pretežno se kriju u listovima. Kad se saponini rastvore u vodi, stvaraju penu. Zahvaljujući tom svojstvu, čiji naziv potiče od latinske reči “sapo”, što znači sapun, sapuni su i dobili ime.

Nakon dugog korišćenja u tradicionalnoj medicini, efikasnost bršljana danas je i naučno potvrđena. Odgovarajuće zdravstvene institucije, nadležne za lekove, priznaju efikasnost ekstrakta bršljana u lečenju kašlja.

Saponini iz lišća, u obliku farmaceutskog proizvoda, deluju na respiratorni sistem na sledeća tri načina:

  • iskašljavanje – razređuju gustu sluz nakupljenu u bronhijama
  • ublažavanje kašlja – razređena sluz može se ukloniti trepljama, čime se olakšava kašalj i smanjuje potreba za kašljanjem
  • spazmolitičko delovanje – smanjivanjem potrebe za kašljanjem opuštaju se mišići bronhija i smanjuje se grčeviti kašalj

Pokazalo se da saponini deluju i protiv bakterija i virusa.

Kad se koristi kod astme, bršljan olakšava disanje i pomaže u suzbijanju napada kašlja. Povoljno može delovati i na njegovo pospešujuće dejstvo na iskašljavanje.

 

Izdvajanje lekovitih sastojaka

Bršljan - Sastojci

Aktivna supstanca u Prospan-u je ekstrakt lista bršljana. Kako bi se osiguralo da ekstrakt bude uvek jednakog, odličnog kvaliteta, neophodno ga je pripremati strogo se pridržavajući standardnog postupka ekstrakcije, koja se obavlja u više faza.

Osušeni listovi se najpre isperu smesom vode i alkohola, kako bi se sastojci oslobodili. Nakon te faze tzv. ekstrakcije, alkohol se uklanja, a preostali koncentrat suši. Tako se dobijaju sastojci u njihovom najčistijem obliku. Taj tzv. suvi ekstrakt potom se prerađuje tako, da oblik u kojem se primenjuje (sirup, efervete, kapi) uvek sadrži jednaku količinu sastojaka bršljanovog lišća.

 

Istorijat

Hipokrat, “otac medicine” (460. do približno 375. godine pre Hrista), pomogao je da bršljan stekne veliku popularnost. On, međutim, nije znao ništa o lekovitim sastojcima bršljana. Umesto toga, verovao je da u biljkama žive bogovi i duhovi i daju im lekovite sposobnosti.

Dioskrid (oko 40. do 90. godine pre Hrista), vojni doktor u vreme Nerona, pa Hildegard von Bingen, više od hiljadu godina kasnije (1098. do 1179.), takođe su koristili lekovite sposobnosti bršljana. Hildegard ga je, međutim, preporučivala samo za spoljašnju upotrebu, a njegovu sposobnost izlečenja objašnjavala je na način koji je tada bio uobičajen: bolest iz bolesnika prelazi u bršljan.

Leonardo da Vinči (1452.do 1519.) takođe je dobro poznavao lekovita svojstva bršljana; prema da Vinčiju, bršljan od bolesti leči divlje svinje.

U 16. veku počela se posvećivati sve veća pažnja bršljanu kao leku protiv upala disajnih puteva. Ipak, tek je u 19. veku učinjen ključni korak od bršljana kao jednostavnog narodnog leka, prema ozbiljnom prirodnom sredstvu protiv kašlja. A to se dogodilo sasvim slučajno.

Doktor je primetio da deca u nekim delovima južne Francuske manje pate od kašlja. Otkrio je da ta deca piju mleko iz posuda napravljenih od bršljanovog drveta.

 

Simbolika

U prošlim vremenima bršljan je bio simbol plodnosti i besmrtnosti. Razlog tome verovatno je činjenica što je izuzetno otporan i ostaje zelen tekom cele godine. Davno su vernici praktikovali da svoje mrtve stavljaju na podlogu od bršljanovog lišća. Slike bršljana mogu se naći u mnogim srednjovekovnim crkvama, a bršljan se i danas nalazi na mnogim grobovima.

U antičkim su se vremenima često pojavljivali zajedno bršljan i vino. Senovit, hladan izgled bršljana protivteža je vatrenom karakteru vina. Dionis, grčki bog vina, intoksikacije i plodnosti, jedan je od takvih primera. Nakon rođenja spasio ga je izdanak bršljana, zbog čega taj bog nosi epitet “Kissos” (=bršljan).

Budući da je čvrsto pripijen uz drvo, bršljan je često simbol vernosti i srećnog braka. Zbog njegove fleksibilnosti i obmotavanja oko podloge pri rastu, bršljan je i simbol ženstvenosti. Time se zatvara puni krug i vraća osnovnom smislu plodnosti.