Mama, zapušen mi je nos!

Nos je ključni „igrač” u našoj otorinolaringološkoj priči. Naime, ako nos nema adekvatnu funkciju, tj. ako je zapušen u dečjem uzrastu, vrlo uskoro možemo očekivati upalu srednjeg uva, upalu grla i donjih disajnih puteva.

Zašto je naš nosić toliko važan i poseban?

Upravo to ćemo pokušati da vam objasnimo kroz ovaj blog, kako biste razumeli da nos predstavlja ulazna vrata u našu „ORL kućicu”. U ORL kućici mnogo je sobica koje treba provetriti i očistiti (srednje uvo, paranazalni sinusi), a to ne možemo ako je zapušen nos.
I ne samo to! Verovali ili ne, kako bi naša pluća bolje radila, treba da dišemo na nos! Da bi odojče sisalo, treba mu disanje na nos! Da bi deca rasla, treba im disanje na nos! Da bi deca spavala, treba im disanje na nos!
Dopustite nam da vam predstavimo „njegovo veličanstvo Nos” i njegovu neprocenjivu ulogu u svakodnevnom životu.

PRODIŠI!

Malo anatomije nosića

Nos je početni deo sistema za disanje. Sastoji se od tzv. spoljašnjeg nosa (onoga što vidimo od spolja) i unutrašnjeg nosa ili nosnih šupljina koje su sakrivene od pogleda.
Ulaz u nosne šupljine predstavljaju nozdrve, a izlaz – koane, iza kojih se u području nosnog dela ždrela kod dece nalazi treći krajnik. Postrani zidovi nosnih šupljina nisu ravni, već su puni hodnika, prolaza i prepona, od kojih su najveće nosne školjke (po tri sa svake strane). U tim hodnicima se otvaraju ušća paranazalnih šupljina (sinusa) i tako se odvija normalno „provetravanje” i „čišćenje” sinusa.

Valja istaći da nisu svi sinusi razvijeni jednako dobro u svim razdobljima života. Maksilarni i sfenoidni sinus prisutni su u rudimentarnom obliku pri rođenju, povećavaju se nakon osme godine života, a potpuno su oblikovani u adolescenciji. Kod dece su vrlo rano razvijeni etmoidni sinusi, dok se frontalni sinusi razvijaju tek nakon desete godine života. Zato nije preporučljivo „razbacivati” se dijagnozom hronične upale sinusa u dečjem uzrastu, jer neke od njih deca uopšte nemaju!

Uloga i građa nosne sluznice

Sluznica i žlezde proizvode sluz koja pokreće treplje u smeru ždrela i probavnog trakta, pa se tako pročišćava udahnuti vazduh. Osim što je mehanički pročišćivač, nos je i imunološka barijera za antigene (uzročnike alergije) i mikroorganizme (bakterije i viruse).

Pretty little brunette with a cold

U nosu se nalaze i receptori čula mirisa koji otkrivaju razne mirise iz okoline. Receptori čula mirisa prenose nadražaje preko mirisnih vlakana do mirisnog živca, koji informacije prosleđuje centru za miris u mozak. Zahvaljujući tome možemo na vreme osetiti štetnu hemikaliju, plin, pokvarenu namirnicu, ali i uživati u mirisima hrane, cveća, parfema.

Vrlo je važna uloga nosne sluznice u „kondicioniranju” vazduha zahvaljujući mehanizmima zagrevanja (25-37 °C) i vlaženja vazduha (85 %).
Disanjem na nos se podstiču brojni refleksi u grudnom košu i plućima, koji omogućavaju dublje disanje (disanje punim plućima!). Osim toga, nosne šupljine učestvuju u stvaranju zvuka kao rezonantni prostori pri govoru i pevanju. Dobro je poznato kako lako možemo prepoznati govor osobe kojoj je zapušen nos i preko telefona (nazalni govor).

Ako dođe do narušavanja integriteta sluznice nosa i njenih strukturnih promena, gube se sve gore navedene funkcije u većoj ili manjoj meri i stvaraju se predispozicije za bolesti ne samo nosa već i okolnih organa i donjih disajnih puteva.

beba

Za kraj…

Sad smo malo bolje upoznali anatomiju nosića, pa ćemo bolje shvatiti šta se događa kod dece kad se on zapuši. U narednim blogovima ćemo govoriti o tome kada ne treba paničiti, a kada bi bilo dobro intervenisati kada primetite da vaša beba ima zapušen nos.
Pratite iduće blogove u kojima ćemo detaljno opisati kako očistiti nosić detetu, a obradili smo i neke vaše najčešće nedoumice!

Do čitanja! :)