Kad Princeze postanu sirene

Odlučila sam da uzmem stvari u svoje ruke i odvedem obe Princeze kod Bube na more. Njen muž ima porodičnu kuću u nekom malom mestu na ostrvu i tamo su već neko vreme s klincima. Kad im se ne ugura bliža i dalja rodbina, ima mesta i za nas. Zakoniti ne može sa nama, nikako da ga puste na godišnji. Ne možemo više da ga čekamo, život po ovim vrućinama postao je nepodnošljiv.

Možda će mu prijati da bude sam u stanu neko vreme. Neka i on malo vidi kako je to biti domaćica.

Odluka je bila pomalo nagla, valjda mi je vrućina udarila u glavu. Nadmašila sam samu sebe kako sam nas brzo sve tri spakovala. Zadivilo me je i koliku sam količinu stvari uspela da uguram u dve putne torbe – odeća, peškiri, kupaći kostimi, šeširići, maske, kantice, kremice, Tyrosur (sigurno će opet stati na ježa).

Ko može biti spreman za sve te njihove letnje pustolovine? Ako jedna hoće da roni, skače, trči po šumi i kamenjaru, naravno da mora i druga, a mama neka umire od brige. Biće sigurno i komaraca – a ti njima objasni da ne smeju da češu. Jedno pakovanje ću ostaviti Zakonitom, opeći će se, dajem ruku u vatru, dok bude pekao jaja na oko za nedeljni ručak.

Stigli smo kod Bube taman u vreme ručka i dočekali su nas sa svežim ribama, koje je njen dragi jutros u zoru ulovio. Neka on slobodno nastavi da se pravi važan svojim ribarskim sposobnostima, ništa mi nije draže od sveže morske ribe na tanjiru.

Posle ručka, vreme je za prvo ovogodišnje kupanje. Najgore mi je kad dođem na more prvi put ovako kasno, kad su svi već preplanuli, a moja koža je fine nijanse svežeg sira. Barem sam u OK formi, isplatili su se svi ovi sati zumbe.

Ležim na šljunak, napola slušam neka Bubina tračarenja o lokalcima i posmatram svoje sveže pedikirane nokte (kao da sam znala da idem!). Površina mora blješti od sunca, a Princeze se brčkaju u plićaku s drugim klincima. Plivaju, prskaju se, vrište i čini mi se kao da cela plaža odzvanja od njihovog smeha. Sada nimalo ne sumnjam da sam donela dobru odluku.

  • I, nemaš ništa da kažeš na to? – odjednom me trgnuo Bubin glas
  • Na šta?
  • Paa… Za ovu ostrvsku fuficu i Ozrena. Znaš da ja nisam inače ljubomorna po prirodi, al’ nanjušiš kad stvari malo izmaknu kontroli…

Izgleda da me sunce toliko omamilo da sam propustila kompletnu priču o tome kako Buba sumnja da joj muž ima nešto s jednom lokalkom, ali njoj nije bio problem da mi sve ponovo ispriča. Bila sam pomalo šokirana i nisam mogla da procenim koliko je njena strana priče pouzdana. Bilo bi šteta, kad on već tako dobro sprema ribu…

U priči nas je prekinula Princeza 1 koja se naglo stvorila pored nas.

  • Mama, jesi videla seku?
  • Kako to misliš, pa bila je malopre tu u plićaku, s tobom…
  • Ma nije, otišla je po sladoled… I rekla je da će i meni doneti, a sad je nema!
  • Kad je to bilo?
  • Pa…. Odavno…